Danas, na Dan ljudskih prava, Novosadska novinarska škola još jednom podseća na važnost prava na tačno i pravovremeno informisanje. Prethodne tri godine, obeležene pandemijom, inflacijom, ratovima i tenzijama, pokazale su kakve mogu biti posledice širenja netačnih, manipulativnih i diskriminatornih informacija.
Odbor za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava Srpske akademije nauka i umetnosti organizovao je prethodna dva dana u Beogradu Međunarodnu naučnu konferenciju „Ljudska prava u vanrednim situacijama“. Na konferenciji su predstavljena izlaganja u vezi sa refleksijom vanrednih situacija na ljudska prava, osnovnim ličnim pravima u vanrednim situacijama, položaju osetljivih grupa, te socijalnim, ekonomskim i političkim pravima za vreme pandemije. U sklopu poslednje sesije predstavljeni su rezultati istraživanja prof. dr Dubravke Valić Nedeljković i dr Stefana Janjića, koje je na temelju 218 dezinformacija o vakcinama protiv kovida pokazalo na koji način su manipulacije statistikom, manipulacije predstavama o riziku i različite tehnike zastrašivanja iskorišćene u sklopu antivakcinalne propagande tokom 2021. godine.
„Vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada“, definiše član 8 Zakona o vanrednim situacijama Republike Srbije (2009). Кako bi svi akteri utvrđeni ovim Zakonom mogli uspešno da deluju u ublažavanju i otklanjanju vanredne situacije neophodno je da stanovništvo bude pravovremeno, balansirano, istinito i kontinuirano obaveštavano u sredstvima javnog informisanja kako onim tradicionalnim, tako i onim novim, digitalnim, medijima.
Novinari i novinarke su u ovakvim situacijama značajan deo sistema saniranja vanredne situacije, tako da i za njih važi odredba da moraju „upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada“ u obezbeđivanju tačnih i učinkovitih informacija za građanstvo.
Pravo javnosti da zna je proizašlo iz člana 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koje podrazumeva da svako ima „pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.“ U vanrednim situacijama to pravo je od izuzetnog značaja jer – kako je to definisao Norbert Viner – „samo informisan čovek je delatan“.
U vreme pandemije kovida 19 pokazalo se da građani i pored obilja informacija o samoj vanrednoj situaciji u kojoj su se našli relativno iznenada, zatim o prirodi samog virusa i pandemije, uputstvima za obezbeđivanje lične i kolektivne bezbednosti protiv širenja zaraze, te o preporučenom ponašanju u različitim periodima pandemije, a posebno o značaju vakcinisanja nisu bili, pokazala su istraživanja, adekvatno informisani.
Lažne i manipulativne informacije širili su kako tradicionalni, tako i novi digitalni mediji. Izvori informacija o kovidu-19 – bilo da su zvanični, poluzvanični, ili pojedinačni (lekari, političari, ekonomisti, eksperti različitih profila, selebriti) –pokazalo se da nisu u potpunosti shvatili značaj „javne reči“ i pogubnost širenja poluistina, manipulativnih i lažnih vesti, posebno oprečnih informacija o učinku i potrebi vakcinisanja. Istovremeno i mnoga sredstva javnog informisanja, težeći profitabilnosti, senzacionalističkom uređivačkom politikom davali su u svojim medijima prostor upravo kontroverznim i manipulativnim informacijama o vakcinama.
Rezultati tri ciklusa istraživanja dezinformacija o pandemiji na našem govornom području pozivaju na poseban oprez. Prvo istraživanje, „Кorona virus i infodemija u Srbiji“, sprovela je redakcija FakeNews Tragača u aprilu 2020. godine. Praćenje dezinformacija nastalih u prvom talasu pandemije ukazalo je na uznemirujuće rezultate: prosečni lažni narativ bio je podeljen 927 puta na društvenim mrežama, a sporne i netačne informacije uklonjene su ili ispravljene u samo 4,2% slučajeva. Drugim rečima, javnost je u doba sveopšte nesigurnosti, straha i strepnje, u doba kad je naučna zajednica i dalje tragala za odgovorima na fundamentalna pitanja o novom virusu, bila preplavljena lažnim savetima, preporukama, teorijama i upozorenjima. Drugo istraživanje („Disinformation during covid-19 pandemic“, SeeCheck 2020) bilo je oslonjeno na analize šest portala za proveru podataka iz pet zemalja regiona tokom prvih deset meseci pandemije, a uočena su čak 4654 narativa. Treće istraživanje, o antivakcinalnoj propagandi, biće objavljeno u zborniku SANU naredne godine.
Novosadska novinarska škola čestita Dan ljudskih prava svim građankama i građanima Republike Srbije, uz nadu da ćemo kao društvo u godinama koje slede imati manje neizvesnosti, manje diskriminacije i manje razloga za strah i brigu.