search icon Arhiva

Predizborna kampanja 2023. u medijima nefer, na mrežama nepostojeća

Dugo se činilo da će se u Srbiji 2023. godine desiti čudo – da neće biti izbora. Opozicija ih nije želela, naprotiv, dugo je ukazivala na to da se prvo moraju obezbediti uslovi za njihovo održavanje, ali i da se moraju ispuniti zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja”, koji su trajali mesecima nakon masakra u Ribnikaru, i onog u okolini Mladenovca. Zahtevi su imali jedan cilj – smanjenje nasilja u društvu, što bi se, prema delu opozicije, moglo postiću uz bolju regulaciju medijske sfere i određene kadrovske promene u vrhu države. Vlast, takođe, činilo se, ne želi izbore u godini u kojoj su se desila dva masovna ubistva, a odgovornost za to, makar moralnu, nije preuzeo niko sem ministra obrazovanja, iako je to tražilo desetine hiljada ljudi na ulicama Beograda.

Ipak, nakon meseci provedenih na ulici bez ispunjenja većine zahteva i letnjeg stišavanja protesta, opozicija početkom septembra zaključuje da ova vlast „nema snage niti volje da se iz te krize izađe”, te odlučuje da podnese zahtev za raspisivanje novih izbora, koji treba da se održe do kraja godine. Vlast, nakon kratkog negodovanja i premišljanja, raspisuje lokalne, pokrajinske, republičke i, najmanje očekivano, beogradske izbore.

Uz zahtev za održavanje izbora, opozicija je insistirala i na primeni preporuka OEBS-a, ODIHR-a, Evropskog parlamenta i Evropske komisije u pogledu predizbornih uslova, da bi demokratski izbori mogli biti mogući, a tu se, kako su naveli, pre svega misli na „proveru jedinstvenog biračkog spiska, smanjenje pritiska na birače u javnom sektoru i pravilan rad REM-a“.

Ne može se reći da nije očekivano – ali ništa od navedenog nije učinjeno, podaci će pokazati, pogotovo kada je reč o radu REM-a.

(Ne)ravnopravnost u izbornoj kampanji 

REM krajem decembra objavljuje izveštaj o monitoringu medija tokom izborne kampanje za televizije: RTS 1, RTS 2, RTV 1, RTV 2, N1, Nova C, Al Džazira i TV K1. Tvrdi, nema podatke za televizije sa nacionalnom frekvencijom – Pink, Hepi, Prvu i B92. Mesec dana kasnije, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije objavljuje da ovi podaci ipak postoje, ali kada ih pogledate, biće jasno zašto se REM pravi da ne postoje. 

Četiri su glavna zaključka koje CINS adresira: a) lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” dominirala je na nacionalnim frekvencijama – o njoj sve najbolje, o opoziciji sve najgore; analitičari na televizijama u službi vlasti – Vučić u funkcionerskoj kampanji.

Naime, CINS piše da se prema ovom izveštaju vidi da je na TV Pinku koaliciji okupljenoj oko SNS-a ustupljeno preko 18 sati programa, na Hepiju oko 20 sati, na B92 12,  a na Prvoj oko osam sati (ukupno 58 sati). Zbirno gledano na sve ove četiri televizije, svi ostali učesnici imali su oko 24 sata programa, uz rekordnih šest sati za radikale na Hepiju. O nejednakosti i neravnoteži u izveštavanju tokom kampanje piše i Crta u svom Drugom periodičnom izveštaju, prema kom je vladajuća većina zauzela 75 odsto vremena u udarnim terminima, dok je opoziciji dodeljeno 25 odsto, što, tvrdi se u izveštaju, predstavlja pogoršanje u odnosu na prethodnu izbornu kampanju iz 2022. godine.

U ovom izveštaju se navodi da je posebno izražena neravnoteža u informativnim programima, gde vladajuća većina zauzima preko 90 odsto vremena. „Ova neravnoteža, zajedno sa tonom izveštavanja koji favorizuje vladajuću većinu, stvara atmosferu društvenog konsenzusa oko politike vladajuće strukture, dok istovremeno marginalizuje i diskredituje opoziciju”, zaključuju istraživači Crte. 

Ova kampanja mogla bi se jednom rečju nazvati negativnom, budući da je, prema nalazima Crte, negativna propaganda prema opoziciji bila posebno izražena i prisutna u većem procentu u odnosu na prethodne izbore. 

„Dok je aktuelna vlast predstavljena kao jedini garant napretka Srbije i očuvanja nacionalnih interesa, svi drugi izborni akteri diskreditovani su i na ličnoj i na političkoj osnovi.” Crta piše da su mediji i funkcioneri vladajuće stranke bili sinhronizovani u porukama o nasilnoj opoziciji, koja priznaje nezavisnost Kosova, Srbe naziva “genocidnim narodom”, i koja bi uvela sankcije Rusiji, a Srbiju uvela u NATO. Međutim, ova posmatračka misija navodi da je u ovoj kampanji targetiranja, osim redovnih aktera, učestvovala i Bezbednosno-informativna agencija, aludirajući na privatni snimak poslanika Đorđa Miketića, koji je objavljen na televiziji Pink tokom kampanje.

I u Cinsovom istraživanju se navodi da su, prema neobjavljenom izveštaju REM-a, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom u velikoj meri negativno izveštavale o opoziciji, a pozitivno o vlasti. „U jednom od svojih gostovanja u Novom jutru Vučićević je govorio je da su „đilasovci radikalizovana manjina“ koja je „iznad zakona“, nasuprot „tihe manjine“ pristojnih ljudi koje predstavlja Aleksandar Vučić”, piše CINS u ovoj analizi prenoseći tekst Vremena

Nimalo neočekivan podatak koji iznose i Crta, a koji se nalazi i u izveštaju REM-a, koji Cins objavljuje, odnosi se na prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića u ovoj kampanji, u kojoj nije bio kandidat. Prema Cinsovom istraživanju, Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike, na televizijama Pink i B92 dobio je oko 14 sati programa, na Hepiju šest i po, a na Prvoj pet i po. Cins podseća da je pre raspisivanja izbora izmenjen Zakon o elektronskim medijima i da je, prema tim izmenama, zabranjeno da mediji 30 dana pre izbora izveštavaju o skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti ili se obeležava početak izgradnje takvih objekata, ako na njima prisustvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike ili odbornike. 

„Međutim, u kontekstu ovih izbora, novo pravilo nije imalo velikog uticaja. Naime, ova odredba Zakona odnosi se samo na one funkcionere koji su istovremeno i kandidati na izborima. Iako je Aleksandar Vučić bio nosilac liste Srpske napredne stranke, on nije bio kandidat, pa je samim tim bio izuzet od ove zabrane. Crta piše da dominacija Vučića na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću doprinosi stvaranju slike o njemu kao ključnom akteru za uspeh države.

 

Publika na društvenim mrežama i u kampanji, preferira sport i afirmativne vesti

Za to vreme, na društvenim mrežama o predizbornoj kampanji – muk. Jedan od zaključaka prošlogodišnjeg monitoringa izborne kampanje, tokom kog su analizirane najpopularnije objave sa 20 najpopularnijih njuz-portala, koji je sprovela Novosadska novinarska škola je taj da je publika tokom perioda predizborne kampanje, uprkos njoj, najviše pažnje usmeravala ka nepolitičkim temama, u prvom redu ka sportu. „U tom smislu, veliki uspesi naših sportista predstavljaju događaje od velikog viralnog i finansijskog potencijala za naše medije. 

Kada je reč o nepolitičkim temama, veću šansu za vidljivost imaće afirmativne objave kohezivnog karaktera koje slave uspehe i pobedu (nad suparničkim timom, nad bolešću, i u religijskom smislu nad zlom)”, navodi se u ovoj analizi. Dakle, viši domet na društvenim mrežama po pravilu će ostvarivati afirmativne vesti sa portala. Publika će, prema ovom istraživanju, najpre lajkovima podržati uspehe sportista, te je tako sport kao tema registrovan u čak trećini objava sa najvećim dometom (31 od 100); zatim pozive u pomoć i tekstove o crkvenim praznicima (solidarnost i crkva su kao teme registrovane u po 11 tekstova od 100 najpopularnijih), pa tek onda politiku (koja je bila tema u devet od sto najpopularnijih objava).

Međutim, objave političkog karaktera biće uspešnije ako su negativnije, a najmanje uspešne ako su neutralne, tj. čisto informativne. Dodatno, kada je reč o izborima kao temi objava, na portalima Telegrafa, Blica, Kurira, Monda, Espresa i Nportala nijedna od objava s visokim dometom tokom analiziranog perioda nije bila posvećena izborima, dok su najveće učešće izbornih tema imali Informer, Direktno i Novosti, a najveće učešće društveno-političkih tema Politika, B92 i N1.

Autori istraživanja navode da su određeni mediji brojnošću i stilom popularnih objava agitovali za određene opcije i protiv određenih opcija. Kada je reč o portalima dnevnih novina, podrška SNS-u bila je više nego očigledna. Tako je u objavama portala Alo, Novosti, Informer i Politika ova stranka predstavljena isključivo u pozitivnom svetlu – u Novostima je to čak 35 afirmativnih objava za SNS i 26 negativnih o koaliciji Srbija protiv nasilja, a u Infomeru 32 afirmativne o SNS i čak 36 negativnih o SPN. 

Sličnu praksu imali su i ostali pomenuti portali kada je reč o ovoj opozicionoj listi – na portalu Alo pomenuta je sedam puta i to uvek negativno, a portal Republika imao je samo jednu popularnu objavu političkog karaktera, i to negativnu o listi Srbija protiv nasilja. Portali televizija ređe su pominjali političke aktere u objavama, te su tako RTS i Pink među popularnim objavama imali samo one o Srpskoj naprednoj stranci, i to najčešće afirmativne, dok je B92 imao dve afirmativne objave o SNS i jednu negativnu o SPN. 

O polarizaciji medija u Srbiji najbolje govore podaci koji se dobiju upoređivanjem prakse izveštavanja portala dnevnih novina i nacionalnih televizija i portala Junajted medije. Naime, Srpska napredna stranka je na portalu N1 pomenuta u 31 objavi, od toga u 22 u negativnom tonu, na portalu Danas 25 puta, od toga 23 negativno, dok je na portalu Nova SNS predstavljen isključivo negativno (14 objava). Srbija protiv nasilja je na ova tri portala predstavljena ili pozitivni ili neutralno u znatno manjem broju objava. 

Naposletku, portal Direktno, koji je među popularnim objavama imao najviše onih o politici i izborima, ubedljivo je favorizovao koaliciju Srbija protiv nasilja (pomenuta je 39 puta, uvek pozitivno), i kritikovao Srpsku naprednu stranku u najvećem broju objava o njoj (59 negativnih i dve neutralne).

Predizborna utakmica se, navodi se u istraživanju, na njuz portalima svela na borbu između najjače vladajuće stranke – Srpske napredne stranke, i najjače opozicione koalicije – Srbije protiv nasilja, dok su sve ostale izborne liste zajedno bile zastupljene oko 15 posto. Na osnovu toga, zaključuje se u istraživanju da je diskurs velikog broja analiziranih objava bio krajnje neprofesionalan i navijački, ali da je, kada je reč o politici, upravo takve objave publika najčešće podržavala lajkovima i komentarima.

Darija Stjepić

 

 

Finansira Evropska unija 

 

 

 

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost SEENPM-a i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Regionalni projekat Naši mediji: Inicijativa za unapređenje medijske pismenosti, dijalog i aktivizam sprovode, uz finansijsku podržu Evropske unije, partnerskih organizacija SEENPM, Albanski medijski institut, Savet za štampu Kosova, Makedonski institut za medije, Medijski institut Crne gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet.

Onlajn paneli: „Samoregulacija... 120 godina Politike,...