U trenutku kada gotovo polovini višejezičnih elektronskih medija u Srbiji preti gašenje zbog neuspešne privatizacije, profesorka Dubravka Valić Nedeljković upozorava da informisanje na jezicima manjina nije samo ljudsko pravo, već i socijalni kapital svakog istinski demokratskog društva. Ona je na otvaranju konferencije „Privatizacija medija – šansa ili nestanak?“ izjavila da bez obrazovanja i medija teško možemo govoriti o inkluziji manjinskih zajednica. Brigu o štampanim medijima na manjinskim jezicima preuzeli su saveti nacionalnih manjina, ali će elektronski mediji morati da naprave snažan zaokret u uređivačkoj politici – od državnocentričnog ka tržišnocentričnom modelu – ukoliko žele da opstanu i napreduju. U tom svetlu ključno pitanje biće sledeće: kako u isto vreme obezbediti stabilno finansiranje i nezavisnost medija?
Rezultati istraživanja Novosadske novinarske škole pokazuju da je od 28 višejezičnih medija obuhvaćenih procesom privatizacije, samo 13 prodato. Četiri stanice su bespovratno ugašene, dok u preostalih 11 medija sledi proces prenosa akcija, ukoliko zaposleni na to imaju pravo. U najtežem položaju nalaze se manjinske zajednice u centralnoj Srbiji, budući da one nemaju svoj program na javnom servisu poput manjina u Vojvodini.
„Suviše mnogo ljudi je suviše dugo verovalo da do privatizacije ipak neće doći, da će se država u poslednjem trenutku predomisliti“, rekla je Žužana Serenčeš, medijska ekspertkinja Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Ona smatra da je zbog takve, neutemeljene nade, proces privatizacije sproveden uz mnogo nebrige. Nešto optimizma nudi ideja o osnivanju medija civilnog sektora na jezicima manjina, iako je taj model medijskog organizovanja za sada veoma redak u Srbiji.
Ana Makanova Tomanova, predsednica Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina Republike Srbije, vratila je debatu korak unatrag, podsetivši na mogućnost da je Zakon o javnom informisanju i medijima neustavan, makar u onom segmentu koji se tiče privatizacije, jer je u Ustavu Republike Srbije navedeno da medije može osnivati svako. Na taj način je lokalnim samoupravama Ustavom dozvoljeno, a zakonom zabranjeno, da budu osnivači medija. Dok čeka odluku Ustavnog suda o ovoj legislativnoj koliziji, Koordinacija nacionalnih saveta zalaže se za opstanak višejezičnih medija, i to bez ozbira na vlasničku strukturu. Model finansiranja manje je važan od prava manjina na informisanje, tvrdi Makanova Tomanova i dodaje da su elektronski mediji čuvari živog jezika manjina, te da se njihovim gašenjem širom otvaraju vrata za asimilaciju.
Kalman Kuntić iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje izjavio je kako ga aktuelni sistem informisanja u Srbiji svojom strukturom ne podseća na piramidu, već na levak, i to prvenstveno zbog neoliberalnog pristupa na medijskom tržištu. Kuntić smatra da postoje dve opcije: ili ćemo imati jak i nezavisan javni servis, uz osnivanje javnih servisa na lokalnom nivou, ili će tu ulogu preuzeti stanice poput TV Pinka. Miroslav Keveždi iz Zavoda za kulturu Vojvodine rekao je da se oštećenjem kulturnog sistema uvek provocira asimilacija, i upozorio na mogućnost ugrožavanja identiteta u ime prilagođavanja tržištu.
O ishodu privatizacije u Sloveniji i Hrvatskoj, jedinim zemljama bivše Jugoslavije koje su postale članice Evropske unije, govorile su Rina Klinar iz Radio Triglava i Melisa Skender, slobodna novinarka iz Zagreba. Primeri iz ovih zemalja pokazuju da istupanje države iz medijskog tržišta niti je nužno u Evropskoj uniji, niti nužno vodi jačanju medijskog diverziteta i pluralizma. Melisa Skender tvrdi kako je u Hrvatskoj sve više medija, a sve manje novinara. U ključne preduslove profesionalizma na tržištu lokalnih medija ona ubraja osiguravanje integriteta novinara, određivanje standarda za subvencije, kao i analizu učinaka uloženih sredstava. Radio Triglav predstavlja nekomercijalnu stanicu, a njen opstanak zahtevao je mnogo požrtvovanja zaposlenih. Rina Klinar tvrdi kako finansiranje putem subvencija isključuje mogućnost dugoročne stabilnosti: „Jedne godine dobili smo 100.000 evra, naredne 20.000 evra, što jasno ukazuje na ogromnu neizvesnost“. Novinari su u više navrata ulagali sopstvena sredstva u radio ili su sebi samoinicijativno smanjivali plate. Ipak, Radio Triglav opstao je kao kvalitetan medij sa visokim udelom govornog sadržaja, a posebno je interesantan segment programa na romskom jeziku, koji se priprema za samo stotinu pripadnika ove zajednice u Gorenjskoj.
O iskustvima iz zapadnoevropske prakse govorio je Jan Krasni iz fondacije Share, koji je proučavao medije na danskom, frezijskom i lužičkosrpskom jeziku u Nemačkoj. Ove zajednice imaju redovan program na regionalnim javnim servisima, a same su pokrenule i uspešne onlajn medije. Manjinski mediji u Nemačkoj u nadležnosti su takozvane „Zajednice“ manjinskog naroda, čiji se rad finansira sredstvima savezne države.
Ukoliko budu ostavljeni bez lokalnih medija, ali i kvalitetnog informisanja na javnim servisima, nacionalne manjine biće upućene na informisanje putem interneta ili na medije iz njihovih domicilnih zemalja, a ne na medije u Republici Srbiji, državi u kojoj bi trebalo da budu jedan od stubova participativne demokratije i da aktivno učestvuju u donošenju odluka i kreiranju politika. Mogući modeli jačanja manjinskih i višejezičnih medija su monitoring programa privatizovanih stanica, osnaživanje koncepata medija civilnog sektora i projektnog finansiranja, strategije informisanja usmerene na onlajn medije, kao i insistiranje na visokim standardima pri dodeli i upotrebi subvencija.
Realizaciju konferencije finansijski su podržali Evropska komisija, program „Podrška civilnom društvu“, zatim Fondacija za otvoreno društvo u okviru Programa za nezavisno novinarstvo (Budimpešta) i Pokrajinski sekretarijat za finansije AP Vojvodine.
