search icon Arhiva

Reforma univerzitetskog obrazovanja budućih nastavnika – prvi korak ka uvođenju medijske pismenosti u škole

Prvi korak ka uvođenju medijske pismenosti u nastavu bila bi promena pristupa studentima na fakultetima koje pohađaju budući nastavnici, jedan je od zaključaka konferencije Iskustva, dometi i praktična primena medijske pismenosti u nastavi koju je Novosadska novinarska škola organizovala tokom proteklog vikenda na Mećavniku.

„Taj izmenjeni pristup morao bi da počiva upravo na ključnim kompetencijama za celoživotno učenje koje su sada u 21. veku značajno izmenjene”, navodi dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji.

Primena veština medijske i informacione pismenosti kao tehnike za učenje već postojećih lekcija, a ne uvođenje novog predmeta u škole, najbolji je način za implementaciju medijske pismenosti u obrazovni sistem, usaglasili su se panelisti i učesnici konfrencije tokom prve sesije MIP u nastavi – predstavljanje priručnika Zvoni za MIP i osnovne ideje ovog koncepta koju je moguće pogledati na ovom linku

Na ovoj sesiji govorili su još i Anđelka Petrović, profesorica srpskog jezika i književnosti u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu i profesor filozofije u Gimnaziji Vuk Karadžić u Loznici Mirko Marković.

Deca u Srbiji, prema istraživanju koje je podrazumevalo samoprocenu, najčešće koriste digitalne uređaje u poređenju sa ispitanicima iz drugih 19 evropskih zemalja koje su učestvovale u istraživanju, dok su istovremeno češće izloženi negativnim pojavama u digitalnom okruženju, a ređe nego ostali se obraćaju odraslima u tim situacijama, navela je dr Dobrinka Kuzmanović, koautorka istraživanja Deca Evrope na internetu.

Više od broja sati provedenih ispred ekrana važan je kvalitet sadržaja koji učenici prate, smatraju panelisti sesije Kreativno učenje i digitalno okruženje učenika (snimak). Tokom ove sesije učesnicima konferencije su se pored Dobrinke Kuzmanović, obratili i dr Manojlo Maravić sa Akademije umetnosti iz Novog Sada i profesor fizike u Gimnaziji u Zaječaru Mladen Šljivović koji su govorili o ulozi video i društvenih igara u nastavi.

Tokom sesije Mediji, nauka i obrazovanje dr Tijana Prodanović govorila je o tome da deo odgovornosti za širenje dezinformacija i pseudonačnih tvrdnji na društvenim mrežama snose i naučnici, te da glavni zadatak obrazovnog sistema treba da bude bolja naučna komunikacija sa učenicima i građanstvom.

Ono što treba da bude primarno u obrazovnom sistemu i šta se ja trudim da ih naučim jeste kako izgleda taj naučni proces, šta on sve podrazumeva i zašto nauka nekada menja ‘mišljenje’ – treba razumeti da je to kada nauka menja ‘mišljenje’ znak učenja i napretka nauke, a ne da naučnici nemaju pojma”, zaključuje Prodanović koja je tokom ove sesije pričala o svom iskustvu sa edukacijom na Tiktoku.

Pored nje, na ovoj sesiji govorili su i Tanja Olear, učiteljica koja je angažovana u Odseku za rad sa decom Mense Srbije i sociolog Dalibor Petrović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Snimak ove sesije dostupan je ovde.

Tokom sesije Mediji i negovanje slobode govora i mišljenja u učionici (snimak) Vladan Joler iz Šer fondacije (Share) ukazao je na to da je internet zamišljen kao decentralizovan sistem u kome su svi korisnici istovremeno u prilici da budu i emiteri, i da je svaka tačka ravnopravna, ali da je, na nesreću, internet postao mesto koje je veoma centralizovano, te da postoji tek par velikih igrača koji ne dozvoljavaju da internetski prostor prodiše u tom decentralizovanom sistemu.

Govoreći o tome koliko poznajemo medije, Joler navodi da medijska pismenost ne znači samo znati kako da se bude korisnik novih medija.

„Medijska pismenost za mene znači da razumem kako mediji funkcionišu, kako da prepoznam i razumem njihovu moć, ali i kako da razumem opasnosti koje nam prete”, navodi Joler.  

Govoreći o slobodi mišljenja i izražavanja u učionici, profesorica sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu dr Divna Vuksanović navodi da prvenstveno nastavnici treba da podrže mišljenje učenika, a da se tek onda može razmišljati o tome kako da se podstakne njihovo kritičko mišljenje i to „kroz dijalog ravnopravnih”. 

Na ovoj poslednjoj sesiji govorila je i profesorica retorike Daniela Berić Damnjanović o tome kako se u učionici može negovati i razvijati sloboda govora i mišljenja među učenicima kroz, između ostalog, analizu javnih nastupa. Ona je opisala kako bi mogla da izgleda jedna lekcija koju je opisala i u priručniku Zvoni za medijsku pismenost, a u kojoj je analiziran govor doktora Branimira Nestorovića na konferenciji o virusu korona sa početka 2020. godine. Video o ovoj lekciji dostupan je ovde, a snimak konferencije na ovom linku. 

Snimci sa sve četiri sesije ove konferencije dostupni su za odloženo gledanje na Fejsbuk stranici Novosadske novinarske škole.

Konferencija je organizovana u sklopu projekta Zvoni za MIP – osnaživanje učenja medijske pismenosti i informacione pismenosti u školskom sistemu Srbije koji realizuje Novosadska novinarska škola uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije u okviru MATRA programa, Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD) i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Stavovi izneseni u tekstu ne moraju nužno odražavati stavove donatora.

Doniraj: fond za... Poziv na sedmodnevni...