Twitter
FacebookUnesko je 2011. godine utvrdio Svetski dan radija i to 13. februara zato što je tog dana 1946. godine prvi put emitovan program Radija UN, piše Portal Mladi.
Radio koristi oko 95 posto svetskog stanovništva, čak 75 posto domaćinstava u zemljama u razvoju poseduje bar jedan radio prijemnik. U Srbiji postoji više od 300 registrovanih radijskih stanica, piše Danas. Podaci ukazuju na to koliko je ovaj medij široko rasprostranjen i prisutan u svakodnevici stanovništva širom planete.
Povodom svetskog dana radija ovoga puta i o još jednom radijskom jubileju vezanom za našu zemlju. Naime, Radio Beograd osnovan je pre stotinu godina, tačnije 19. septembra 1924. Bio je prva radio stanica u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i jedna od samo deset u Evropi.
Radio Bograd su mogli da slušaju vlasnici 61 registrovanog radio aparata u gradu, veliki prijemnici bili su postavljeni u Aero, Džokej i Auto klubovima za koje se govori da su bili dupke puni u vreme emitovanja sadržaja, piše portal 011.
Istovremeno mnogi rođeni netom posle Drugog svetskog rata, uključujući i autorku ovg teksta, još se sećaju zvučnika na banderama u centru varoši i gradova sa kojih su se čuli prenosi važnih radijskih emisija, kao i direktni prenosi političkih i sportskih događaja.
A nadalje o samom mediju i pokušaju odgovora na pitanje zašto je i nakon veka toliko omiljen. Radijski programi se čuju i danas svuda oko nas u prodavnicama, supermarketima, javnom prevozu i drugim javnim prostorima koji ne zahtevaju tišinu. Kao nekad, tako i sad radio je sveprisutan medij. Nekada smo toga i te kako svesni jer sami biramo sadržaje koje želimo da slušmo, a vrlo često samim ulaskom u javni prostor, po nečijm tuđem izboru, bivamo uvučeni u neki radijski program iz kojeg ćemo se isključiti samim izlaskom iz datog prostora.
Od samog početka, a slobodno možemo reći, i dan danas, radijskih 10 osobina (Valić Nedeljković i Pralica: 2012) su to što auditorijum još uvek, i pored toliko izazova, ceni. Tih deset osobina motiviše ljubitelje radija da, svakodnevno u svako doba dana i noći, pritisnu dugme na svom radijskom prijemniku na kojem mu je omiljena frekvencija, ili pokrenu skalu na svom radio prijemniku, ili jednostavno na mobilnom izguglaju neki potkast na jutjubu ili pokrenu radio Garden aplikaciju sa nezamislivom ponudom radijskih stanica širom sveta i to bilo da su kod kuće, u automobilu na poslu, na izletu, dok džogiraju, vežbaju u teretani, šetaju psa, idu na pijacu, kuvaju, spremaju i ko zna sve šta rade.
Dakle šta radio čini tako zavodljivim iako je već vremenaški stogodišnjak?
Radio je jednodimenzionalni medij, okupira samo naše čulo sluha, tako da nam oči ostaju slobodne za druge senzacije koje se odvijaju paralelno sa slušanjem radija što je važna pogodnost. Radio je medij vremena a ne prostora. Sadržaj se meri sekundama i minutima. Radio je medij sadašnjosti i kada govori o prošlosti. On je hic at nunc (Ovde i sada) medij. Radio je medij imaginacije jer svaki pojedinačni slušalac zamišlja sliku na osnovu zvuka koji dopire iz „kutije“. Radio je sugestibilan i fleksibilan medij jer brzo i lako može da se prilagodi svakoj situaciji. Radio ne zahteva kontinuitet u slušanju. Koncept radijskog programa je da u svakom trenutku auditorijum može da se uključi ili isključi bez većih „šumova“ u razumevanju sadržaja. S obzirom i da ga je moguće slušati usput radio je „tihi partner“ u paralelnom obavljanju raznih poslova. Radio je mesto za plasiranje reklama koje auditorijum neće imati želju da odmah preskoči. Slušaoci pružaju manje otpora prema marketinškim porukama jer na radiju one nikad nisu agresivne. Često su duhovite. Radio je, ako to želi, jeftin medij. Uz malo veštine u digitalnom dobu svako može da pokrene sopstvenu radio stanicu bez potrebe za nekim posebnim prostorom i sofisticiranom skupom tehnikom. Mada i radijska produkcija može biti zahtevna i skupa. I na kraju, mada u suštini lista nikako nije iscrpljena, ovo je najdominantniji izbor iz mnogobrojnih osobina radija, a važno je ipak istaći i to da radio obavlja tri funkcije informiše, obrazuje i zabavlja. Na žalost sve češće svedočimo da preovlađuje zabavna džuboks funkcija.
Kao i televizija radio prema vlasništvu može biti javni medijski servis, dakle u posedu građana i građanki, komercijalni medij ali i stanica civilnog sektora kojih je i najmanje kod nas. Zona pokrivanja je ceo svet (internetski radio), može biti i prekogranični, nacionalni, regionalni i lokalni i svaki od pomenutih ima svoj specifikovani auditorijum. I na kraju prema sadržaju emiter opšteg tipa i registrovan za specijalizovane medijske usluge (muzički, program kuture i umetnosti, sportski, informativni, verski…)
Radio je medij koji je uvek pratio savremene tehničko-tehnološke inovacije i lako im se prilagođavao i stoga nikad nije izašao iz mode, niti su ga pregazili nadolazeći nosači informacija. Tako da već odavno postoji digitalni radio, internetski radio, satelitski i kablovski radio, interni radio (npr školski, ili bolnički ili korporacijski), RSL radio ograničenog vremena trajanja.
O tome ko je zaista izumeo radio, o starim svađama među velikim pronalazača koje su epilog dobile na sudu, ovoga puta nećemo, ipak je reč o stogodišnjem jubileju. Prikladnije je da na kraju citiramo reči radijske novinarke srednje generacije Goranke Jednak Maksimović i time ukažemo na to da je radio i dalje medij koji privlači i mlađe generacije profesionalnih novinara jer je ipak raditi na radiju poseban izazov: „Radio je starinska, arhaična reč za dobro društvo, za dopadljivog sagovornika, za živopisnog pripovedača, za podstrekača mašte, za pouzdanog glasnika vesti.“
Srećan ti vek postojanja stari druže.
prof. dr Dubravka Valić Nedeljković